Само девојке: само се женке излежу из јаја морских корњача због загревања

Откриће, које је направила међународна група истраживача на територији Великог баријерског гребена, открило је још једну жртву глобалног загревања. Ово је зелена корњача (Цхелониа мидас), у популацији од које после 20 година неће бити ниједног мужјака и која ће, највероватније, изумрети ако не буде позитивних промена на планети.

Ствар је у томе што пол будућег потомства код неких гмизаваца зависи од температуре околине на којој се ембриони развијају. Ова појава се назива одређивање температуре пола. Под тим се подразумева развој сексуалних карактеристика будућег организма под утицајем одређене температуре. Слична својства су карактеристична за све алигаторе и крокодиле, већину морских и копнених корњача, као и за неке гуштере.

Укратко, овај процес је следећи. Женка одлаже јаја на обалу, сахрањујући их у земљу или песак. У ембриону су у почетку присутни и мушки полни хормони (андрогени) и женски хормони (естрогени). Специјални ензим П450 ароматаза, који је такође присутан у телу ембриона, може претворити андроген у естроген, а његова активност директно зависи од температуре околине. Свака врста гмизаваца има свој властити температурни опсег у којем се те трансформације или не одвијају.

Зелене морске корњаче, које живе у сјеверном дијелу Великог баријерског гребена крај обале Аустралије, откриле су узнемирујуће ефекте изложености превисоким температурама у региону. Међу младим јединкама способним за размножавање, мужјаци су само 0,2%, а сви остали су жене. Међу новопеченим младунцима ситуација је приближно иста: 99,1% су жене. Само одрасла генерација има нешто оптимистичнији омјер пола: 13,2% мушкараца у овој групи.

Аустралијске филијале Светског фонда за природу спровеле су велике студије у сарадњи са америчким научницима. Таква ситуација ће, према мишљењу стручњака, довести до чињенице да ће се после 20 година популација ових корњача у северном делу Великог баријерског гребена, која броји око 200.000 јединки, састојати искључиво од женки.

Испада да неки гмизавци, као ни други, зависе од температуре околине. Најмање одступање температуре од норме током периода инкубације доводи до појаве истополних потомака. На основу тога заснивају се занимљиве претпоставке о изумирању диносауруса Фергусона и Јоанена (Фергусон, Јоанен, 1982). Биолози су претпоставили да би слична зависност могла постојати и код диносауруса, који су тако брзо и масовно нестали са лица Земље. За смрт тако опсежне групе гмизаваца, према биолозима, највероватније, није била потребна глобална катаклизма, довољна је била само промена температуре ваздуха за неколико степени. Тако би се у кратком временском периоду могло формирати истополна популација, неспособна за даљу репродукцију и опстанак.