Како се преводе на древне сфинге у Санкт Петербургу

Сфинге које су инсталиране на Универзитетском насипу у Санкт Петербургу, више од 3,5 хиљада година. Вероватно су ово најстарији споменици северне престонице, осим експоната из Ермитажа. Статуе сијенитског лава с лицем фараона првобитно су украшавале храмски комплекс у близини Тебе, али након низа инцидената који су углавном били случајне природе, завршили су у главном граду Руског царства.

Сфинге су створене у Старом Египту у време владавине фараона КСВИИИ династије Аменхотеп ИИИ, у КСИВ веку пре нове ере. То је био врхунац древне египатске цивилизације, праћен изградњом бројних храмских комплекса. За један од њих, вероватно реквием, направљене су статуе лава са лицем фараона Аменхотепа ИИИ.

Од пада Старог Египта његова територија је прелазила од једног освајача до другог, а почетком 19. века, када су се догодили догађаји који су нас занимали, припадала је Османском царству. Египатски владари нису били веома осетљиви на културно наслеђе старих Египћана, тако да је све што се могло изнети и продати напустило земљу. Једно од главних места где су се заљубљеници у антиквитете из Европе окупили, била је Александра. Богати Европљани и дипломати купили су предмете умјетности, па чак и сфинге. Управо у овом лучком граду 1830. године завршио је Андреј Николајевич Муравјов, руски путник, историчар и православни писац. Угледао је два сфинге која су била на продају и, потпуно их је фасцинирао, послао писмо руском амбасадору са понудом да их купи. Али док је писмо путовало од амбасадора до Николе И, а од њега до Академије уметности, сфинге су већ продате у Француску.

Становници Санкт Петербурга и гости престонице били би ускраћени за задовољство да се диве Сфинги, да није било једне околности. Баш у лето 1830. године у Француској се одиграла Друга француска револуција, тако да је посао морао бити отказан, а неколико сфинга на крају је завршило у Санкт Петербургу 1832. године. Кипови су постављени на Универзитетском насипу 1834. године, након завршетка неопходних грађевинских радова.

Упркос чињеници да су египатски хијероглифи дешифровани почетком КСИКС века, натписи на сфингејима у Санкт Петербургу преведени су тек 1912. године. На сфингама су са сваке стране два натписа, као и натписи на грудима и између шапа. Сви они садрже варијације наслова Аменхотепа ИИИ и хвале главна египатска божанства. Треба напоменути да ови натписи садрже трагове корекција које су повезане са историјом древног Египта. Чињеница је да је након смрти Аменхотепа ИИИ., На престо ускрснуо његов син Ехенатен. Нови фараон ушао је у египатску историју као велики религијски реформатор и борац са култом бога Амона. Током његове владавине, сви текстови и натписи у којима се помиње име Амун били су потпуно избрисани или прослеђени.

Стручњаци који су проучавали натписе на сфинги вјерују да су и они трпјели исту судбину: оригинални текст је исклесан, а на његово мјесто је исклесан нови. Штавише, научници су открили да је текст поправљен најмање два пута: за време владавине Акхенатена и у каснијем периоду, када се вратио стари култ.

Текстови на сфинги су помало слични, па цитирамо превод једног од њих: "Горе живи, моћно мало теле које је блистало у истини. Горе од злата, изравнали Нубије, заплијенили су њихове земље. Краљ Горњег и Доњег Египта," Небмар потомство Ра. " "Аменхотеп, владар Тебе," који жртвује споменике који се уздижу до неба попут четири стуба који носе небо. Господар обе земље, "Аменхотеп, владар Тебе, Амонов миљеник, који је добио живот као Ра заувек."

Земаљски живот фараона није био вечан, али сећање на њега преживело је више од једног миленијума. Чак иу Санкт Петербургу, који се налази далеко од плодне долине Нила, постоје сфинге Старог Египта, које садрже честицу историје велике цивилизације.

Погледајте видео: Anunaki - Civilizacija koja je stvorila čoveka (Април 2024).