Прихваћајући економско чудо: у Јужној Кореји жене више не желе да рађају децу

Из године у годину, Јужна Кореја заузима водећу позицију у погледу економског развоја. Овде преовлађује висок ниво прихода становништва, високотехнолошка производња, а по многим макроекономским показатељима, држава је испред већине европских земаља. Али ово економско благостање има и лошу страну. Јужна Кореја, попут Јапана и многих других развијених држава света, суочила се са демографским проблемима, међу којима су изузетно низак наталитет и брзо старење становништва.

Дуго година се о овим проблемима разговарало на највишем нивоу, усвојене су све врсте подстицајних закона и државних програма са пуним финансијским средствима, али значајни резултати још увек нису постигнути. Штавише, у прошлој 2018. години земља је забележила најнижи наталитет у последњих 14 година, када је укупна стопа плодности (просечан број наталитета по жени) била 0,98. Ово је једна од најнижих цена на свету.

И једном је ситуација са наталитетом у Јужној Кореји била потпуно супротна. У аграрној и сиромашној земљи средином 20. века, власти су позвале младе Корејце да немају више од двоје деце, пропагирајући смањење плодности и уверавајући све да су девојчице пожељна деца као и дечаци. Пропагандни плакати тог доба наводе да традиционални велики породични модел доводи до пренасељености и да Корејцима не омогућава економски просперитет.

Фотографија јужнокорејске породице из средине 20. века: мајка, 5 ћерки, дугоочекивани најмлађи син и унук

И ово је крај 20. века: број млађе генерације није толико велик

Ови напори донијели су брже резултате од савремених демографских политика, а наталитет је почео да опада. У 80-има је то већ било на нивоу једноставне репродукције становништва, када је укупни коефицијент постао 2,1. Али стопа наталитета, достигавши ниво потребан држави, није се стабилизовала, већ је наставила опадати. Тако се крајем 20. века у Јужној Кореји већ појавио још један демографски проблем - низак наталитет. Жене више нису хтеле да седе код куће и рађају 2,3,4 деце, као што је то било пре неколико деценија. Уписали су универзитете, стекли образовање, добили престижни посао и изградили каријеру, зарађујући на изједначености са мушкарцима, јер је економска ситуација у земљи и развој социјалне сфере то омогућавао. А ако су раније, како би осигурали своју старост, Корејци настојали да имају што више деце и били сигурни да ће им родити сина, чак и ако породица већ има 4 ћерке, онда модерна социјална гаранција пружају пристојне пензије. То је такође било важан фактор који је утицао на пад наталитета.

Овако је изгледала старосна и полна структура становништва Јужне Кореје 1965. године, када су власти позвале на ограничавање наталитета

И ово је модерна слика старосне и полне структуре становништва, када власти свим средствима покушавају да повећају наталитет

Други важан фактор који отежава борбу државе за повећање наталитета и за повећање укупне популације је висока стопа самоубистава у земљи, укључујући и међу младима. Од 80-их година прошлог века стопа самоубистава у Јужној Кореји порасла је више од 4 пута, а данас је то постао један од националних проблема те земље.

Данас је државна демографска политика усмерена на повећање наталитета. Али, упркос свим мерама и више од 150 милијарди америчких долара утрошених у ове сврхе, још увек није могуће променити ситуацију. И док социолози покушавају да пронађу разлог за то и разматрају начине за решавање проблема, стопа наталитета у земљи и даље опада. Према стручњацима, до 2030. године око 25% становништва биће Корејци старији од 65 година. Што се тиче становништва, постоје различите прогнозе. Према најоптимистичнијим од њих, до 2050. године у земљи ће бити 50,45 милиона људи, уместо модерних 51,16 милиона. Према другим изворима, та бројка може износити само 40 милиона људи, а чак ни прилив миграната неће моћи да попуни недостатак радних ресурса, што ће неминовно довести до економских проблема.