Генетика насупрот браонима: научници желе оживети северне беле носороге

Читав свет је оплакивао последњег мужјака ове подврсте по имену Судан, а чинило се да је подврста осуђена на пропаст. Преживеле су само две женке, које су, осим тога, повезане са својим најближим сродницима, што не надахњује оптимизам у погледу генетске разноликости. Подврста је осуђена на изумирање, али ентузијасти не одустају и настављају да траже начине из ове ситуације, покушавајући да промене судбину носорога.

Бијели носорози живе искључиво у Африци и формирају 2 изоловане популације, сјеверну и јужну. Али ако је ситуација са јужним подврстама мање или више повољна, има их око 20 хиљада, онда су северне подврсте постале жртва политичке нестабилности у њиховим стаништима. Јужни Судан, Уганда, Демократска Република Конго и Централноафричка република биле су главне земље у којима живе представници ове подврсте. Али каснији политички немири и војни сукоби учинили су овај крај неприкладним за живот белих носорога. У недостатку јасне јавне политике заштите животне средине, браонство је достигло невероватне размере. Када су, на крају, научници упутили аларм, ништа се није могло учинити. У зоолошким вртовима широм света било је само неколико појединаца који умало нису довели потомство у неприродним условима.

Али која је разлика између ове две подврсте? Зашто је немогуће населити некадашња станишта јужних белих носорога и на тај начин оживети популацију, јер је са генетског становишта то једна врста животиња?

Још увек постоји разлика између северног и јужног носорога ове врсте и због тога су издвојене као одвојене подврсте, а не само због разлика у станишту. Величине северних носорога су нешто веће од јужних и имају дебљу длаку. Поред тога, биолози истичу значајне разлике у понашању две подврсте. Бели носорози су подељени у две изоловане групе пре најмање 500 хиљада година и после тога нису контактирали.

Упркос чињеници да су преживела само два носорога, биолози немају намеру да се одрекну. Најин и њена ћерка Фатоу директни су потомци мушког Судана и сада се налазе у Кенији. Специјалисти су од њих узели генетски материјал за програм обнове северних подврста. Поред тога, на располагању су семенски материјал два мужјака звани Суни и Југ, који је однесен пре неколико година. Научници се надају да ће овај материјал послужити као основа за оживљавање подврста, међутим, ипак ће се морати прибећи помоћи женки јужне подврсте, јер ни Наџин ни Фатоу неће моћи пренијети трудноћу и родити дете због здравствених проблема. Баш јуче, научници су известили да је у лабораторијским условима могуће спровести поступак оплодње јајашаца узетих из Фатоуа и Наџина. Биолози верују да ће ово бити први корак ка оживљавању северног становништва.

Али шта чека животиње следеће? Да ли су људи спремни за повратак ових носорога у природу? Уосталом, животињске рогове су и даље скупље од племенитих метала, а потражња за њима је врло велика. Штавише, браонци су спремни да ризикују сопствене животе за вађење рога носора и његову даљу продају на црном тржишту. И све док се проблем криволова, укључујући резерве, не реши, прерано је говорити о спашавању истребљених животиња. У том смислу, искуство парка Казиранга о коме смо већ писали у нашем материјалу може бити прилично корисно.