Зашто су најбрже животиње средње величине на свету?

Табела најбрже живих бића на планети је прилично разнолика. Ту су гепар у дисциплини "ланд спринтер", соко за перегрине за најбржи лет и марлин, који у води лако може престићи вишеструког олимпијског шампиона у пливању Мајкла Пхелпса. Али истовремено, све животиње из њихове серије имају просечне величине: постоје мачке више (и мање) гепарда и птица различитих параметара, а рибе су наизглед малене и огромне (питајте пријатеља рибара, он ће рећи). Шта је тајна?

Све је у мишићима

Логично је да најбржи треба да се истакну по својој величини. Или да буду највећи, јер имају више мишића. Немачки научници постали су заинтересовани за овај парадокс и проучавали су 474 врсте живих бића која трче, пливају и лете читавом планетом. Маса ових животиња варирала је од 30 мцг до 100 тона, али "просечне" су и даље најбрже.

Претпостављајући да се та чињеница може повезати са основном карактеристиком физике и биологије живих организама, научници су спровели низ студија и открили да је ствар у брзини којом енергија завршава у ћелијама брзих мишићних влакана.

Боље мање, али боље.

Резултирајући модел одговара на сва питања која се тичу разлике у брзини у зависности од величине. Може се применити на становнике свих климатских зона и континената на води, копну и у ваздуху. Поред тога, она описује расподелу брзине међу изумрлим животињама, попут диносауруса.

Заправо су тиранозаури са свом величином и импресивном величином текли спорије од Велоцираптора. Користећи развијени модел, научници су сугерисали да би диносаур тежак 6 тона тешко могао да покупи брзину већу од 27 километара на сат. Тако добро мотивисана особа средње величине могла би и да побегне од њега.