Цунами је оставио аутограме у обалној пећини Индонезије

Научници који истражују обалску пећину у Индонезији открили су најстарији извештај о цунамију на свету. Не, ово није хроника или пећински цртеж древног рониоца, већ седиментни одсек стар 5000 година. Проучавајући га, стручњаци су схватили колико мало наука зна о томе како тачно у земљотресима изазивају масивни таласи.

Таласни отисак

Недавни разорни цунами у Индијском океану 2004. године одузео је животе милионима обалних становника. А налаз сугерира да људи још увијек не могу предвидјети када ће се догодити сљедећи земљотрес. Цунами су неравномерно распоређени у времену: дужи периоди могу проћи између њих, али и само неколико деценија.

Откриће је направљено у морској пећини на западној обали Суматре у Индонезији, јужно од града Банда Ацех, који је цунами уништио у децембру 2004. године. Стратиграфска евиденција приказује узастопне слојеве песка, изтребке шишмиша и остатке крхотина које је оставио цунами који се догодио од 7900. до 2900. године. Новији слојеви су избрисали цунами из 2004. године.

Море брине времена

Научници су открили да се током последњих 5000 година на тим местима догодио 11 цунамија као последица земљотреса уз велику грешку у Индијском океану, близу обале Суматре. У исто време, два миленијума су „ћутала“ - за то време се није догодио ниједан цунами. Другом приликом су се на тим местима у само једном веку појавила четири велика таласа.

Опћенито, може се примијетити образац: мали цунами јављају се у краћим интервалима, а затим почињу периоди „спавања“, прекинути јаким земљотресима и цунамијем, као 2004. године.

Подаци истраживања говоре да у наредним деценијама можемо очекивати још јачи цунами након земљотреса у Индијском океану.