Хургада - египатско љечилиште без руских туриста

До 2015. године у Египту је живело око 50 000 људи руског језика из свих бивших совјетских република. Након „авионске несреће“, према студијама, 2017. године у дијаспори која говори руски језик остало је 11.000 људи, што је ипак било много. Узмите Русију, где ће бити још мање Европљана (осим људи немачког и пољског порекла). Последњи пут када сам био у Хургади био је 2009. године, када су на улицама примећене гомиле страних туриста, сада и они постоје, али око 30% онога што је раније било. Многи из дијаспоре остали су запослени у одржавању или као помоћници преговарања који живе од изнајмљивања некретнина у Енглеској или Москви.

Стално живећи овде људи руског језика јако воле овај град, Каиро је неопходна мера, одакле покушавају да одбаце у море сваког викенда. До Хургаде можете да стигнете из главног града државе у просеку за 110-150 фунти (330-500 рубаља) са удаљености од 350 км.

Ипак, у Хургади лако можете пронаћи прави свакодневни живот Египћана изван туристичких улица.

Можете узети рибу за 30-40 рубаља, пржити је и кушати код куће. У ресторану ће таква риба коштати 100 рубаља.

Тржиште за "њихове" и за стално живе грађане који говоре руски језик.

Што се огледа у природи натписа.

И у производњи.

Тамо сам нашао репрезентативну публикацију са чланцима из изабраних говора 2 египатског председника Гамала Нассера.

Савремена политичка моћ у земљи покушава да изгради континуитет од Гамал Нассера. Он је попут Маоа у комунистичкој Кини, ујак Хо у Вијетнаму у време стицања националне независности и јединства, Парк Јунг Хее у Јужној Кореји, чије су му активности омогућиле да напредује у економском развоју ДПРК у 1970-им, Гадафи у либијској Арапској Јамахирији, Хафез Ассад у Сирије.

Пивница, где се окупљају представници британске заједнице. Изненађење, али неки Британци раде и као домаћице у угоститељству.

Египатско пиво.

Чуо сам т.А.Т.у енглеске песме у неколико кафића, било је тако лепо да се после толико година (по стандардима светске музике) памте и стављају у јавни угоститељство.

Ипак, сви чекају повратак руских туриста. Да, донекле су руске туристе заменили туристи из Украјине и Казахстана, али Русију очекујемо само због веће платежне способности. Мештани су веома изненађени ако им кажете да наставници у покрајинским школама могу имати плаће од 8.000 до 10.000, али чињеница да зарађују у малом граду месечно за 45.000 веома је импресивна, јер се велики део Египћана пресели у Каиро због исто 8000 рубаља.

Иако је сигнализација на руском језику постала много мања у односу на 2009. годину. Многи од њих су већ прекривени слојем прашине који долази из пустиње.

Хтео сам да посетим Египат западно од Александрије, да посетим оазу Сиву, што нисам урадио ни 2009. ни 2012. године. Међутим, покушај је био неуспешан, јер су сада пустињски региони земље изван делта Нила затворени за странце због протока оружја које долази из запаљиве Либије из терористичких група до локалних екстремиста. Ситуација у Судану је слично нестабилна, где је ситуација још увек далека понављања Руанде 1994. године. Отуда јачање мера безбедности.

Уместо многих странаца, локални Египћани су све чешћи у Хургади.

Нема новца, па бар лежите на бесплатној плажи.

Ипак, још увек постоје приче о Египту.

Оставите Коментар