Фантастични бајкалски гробови

За време ненормалних мразева, минус 50 сензација у Уст-Баргузину, језеро Баикал чврсто је везало ледени покров и он је престао да се загрева. Спавај.

Јаз у заливу Баргузин. Ово је осебујна температурна шава бајкалског леда. Јавља се сваке године на приближно истом месту.

У Монахову, у Баргузински округу Буријатије, све је мирно, залив је прекривен снегом, гљиве пагода чекају лето и госте. Опремљених места за рекреацију постало је све више.

Можете снимати графику, минимализам.

Неочекивано заустављање на самом почетку путовања мало је померило наш распоред, и стигли смо, наравно касније, планирано, до Голог острва Чиваркијског заљева на језеру Баикал. А можда је то најбоље: светло је било предивно, залазеће сунце зашло је у плаветнило пуцања.

Гротови су постајали нижи, улази у њих, односно, само су пузали. Баикал је стигао доста током последње кишне године, а прелетио се и на литицама Голих.

У почетку нисмо успели да нађемо улазе у пећине, момци су морали да раде с лоповима.

Свет иколе, сталактита и ледених плафона ове је године много ближи посетиоцима, где сте прошле године могли да достигнете пуни раст, а сада је само у кревету.

Али с временом посетиоци разбијају иконе уз пролаз.

Тако сам имао времена да уживам у девичанској лепоти која се само отворила из ледене завесе пећине.

У гротлима је увек топлије него на леду напољу, а у свеже одштампаном гроту можете чак и да се грицкате.

Ледене скулптуре су врло разнолике. На улазу - са иглама.

У дубини - познатије.

Нијансе - од прозирне бијеле до чисте тиркизне и смарагдне.

Ледени свијет пећина је крхак и краткотрајан.

Можда ће 10-20 људи имати времена да виде нетакнуту лепоту зимског гротла.

А онда ће иколе остати само високо на плафону.

Време у гротлима тече брже, а кад смо изашли, сунце више није било видљиво, хладан хиус је излетео.

Нисмо започели да тражимо и штампамо преостале гротове, нека буде среће за неког другог.