Како су се Тибетанци прилагодили на недостатак кисеоника у висоравни

Тибет је невероватна земља која се налази на Хималаји на надморској висини од 5000 м.

Алпски зрак, за разлику од равног, којим удишемо, има низ особина. Код људи који живе под атмосферским притиском од 760 мм. Хг. Арт., Засићеност хемоглобина кисеоником је 96%. Али чим обична особа уђе у висораван, та бројка почиње нагло да пада. И на надморској висини од, на пример, 6,5 км, где је атмосферски притисак свега 330 мм. Хг. Арт., Засићеност кисеоником је само 65%. А на висини већој од 8 километара, та бројка пада на 50%. Наравно, истовремено се у тијелу неприпремљене особе почињу развијати негативни процеси, што доводи до хипоксије, повећања вискозности крви, пораста вјероватних кардиоваскуларних патологија, па чак и до плућног едема на великој висини.

Али на нашој планети постоје народи који могу преживети и у таквим неприкладним условима. Прије свега, ово су Тибетанци и Шерпе близу њих, као и Индијанци који живе у Андама на надморској висини већој од 4000 м. Све ове људе одликује изврсно здравље и висока животна доб. Али, како су научници недавно сазнали, до различитих одличних резултата дошли су на различите начине.

На пример, становници Анда имају већи капацитет плућа и дишу ређе него ти и ја. Штавише, у њиховој крви је пронађен већи садржај црвених крвних зрнаца који су одговорни за пренос кисеоника, угљен моноксида и хранљивих материја у телу. То објашњава чињеницу да је хронична болест у планинама међу њима веома распрострањена, што им, међутим, не представља много компликација. Али најзанимљивије је да приликом преласка на равницу пролази неугодна болест. Односно, механизам прилагођавања планинама ових народа има чисто физиолошку природу и делује на принципу тренинга.

Али Тибетанци су кренули другим путем. Како је открила група кинеских и аустралијских научника, ДНК представника овог народа садржи посебне гене ЕГЛН1 и ЕПАС1, који су одговорни за ефикаснију употребу доступног кисеоника, без повећања броја црвених крвних зрнаца. Касније је дешифровано додатних 7 гена са још сложенијим именима. Ови гени су јединствени за Тибетане, односно не налазе се у таквој комбинацији и у правој количини више него било који други народ на нашој планети. Један од њих посебно помаже успоравању метаболизма, што омогућава Тибетанцима да одржавају нормалну тежину уз лошу исхрану. Јединствени скуп гена одговоран је и за садржај азотног оксида у ткивима, који доприноси ширењу крвних судова. Научници такође примећују да Тибетани имају много већи респираторни број од становника низинских подручја.

Једнако занимљива чињеница је да је ген ЕПАС1 идентичан гену пронађеном у испитивању ДНК из остатака Денисованова. Ови древни људи су живели на Алтају и, можда, су они од којих су Тибетанци наследили овај ген.

Тако се испоставило да благостање и издржљивост становника Тибета није последица чињенице да су у висоравнима од детињства, већ су наследјени генетски и својствени су свим Тибетанцима од рођења.

Према археолошким доказима, прва људска насеља у Тибету појавила су се пре више од 5000 година. Испада да је овај народ успео за тако кратко време еволуционим стандардима не само да стекне јединствене механизме прилагођавања разблаженом ваздуху, већ их и фиксира на генетском нивоу.