Киви: где у Русији узгајају дивно воће и друге занимљиве чињенице

Киви се узгаја у регионима са топлом тропском климом. Ово воће многи воле због свог сјајног укуса, који истовремено личи на јагоде, банане, огрозде и диње. Испада да се у нашој земљи може узгајати. Да видимо како расту ове егзотичне воћке и колико су корисне.

Дивљи облици имали су малу величину и тежину плода од око 30 грама, па су узгајивачи преузели узгој нових великоплодних сорти.

Модерна историја кивија као извозног воћа вољеног широм света започела је 1960-их. За кинеску актинидију заинтересовали су се стручњаци са Новог Зеланда. Резултат мукотрпног рада биле су сорте актинидије с воћном масом до 100 грама, које су такође имале побољшан укус. Воће је ново име добило и на Новом Зеланду. Узгајивачи су своје потомке именовали киви због његове сличности с птичјом киви, која је национални симбол земље.

Данас се узгајају киви у многим тропским регионима планете, али водеће земље извознице су Кина, Нови Зеланд, Италија, Чиле и Грчка.

Ово драгоцено воће може да расте и у нашој земљи. Већ данас се сорте актинидије отпорне на мраз узгајају на експерименталним плантажама у Дагестану и на Краснодарском територију. Поред тога, ентузијасти из многих региона централне Русије успешно су узгајали киви на својим личним парцелама. Занимљива карактеристика биљке је да практично не подноси штеточине и болести, а такође не подноси велике дозе гнојива. То значи да када се узгаја, готово да се не користе агрохемикалије које могу негативно утицати на крајњи квалитет производа. Узгајивачи сматрају да је узгој овог воћа обећавајуће подручје у воћарству и активно раде на његовом увођењу у Русију.

Киви није само врло укусан, већ је и здраво воће. Плодови садрже велику количину витамина и минерала. Од 100 грама кивија можете добити дневни унос витамина Ц и велике количине драгоценог витамина Е. Киви такође садржи витамине Б1, А, рибофлавин, ниацин и биолошки активне супстанце. Захваљујући овом саставу, кивији имају тоник и стимулативно дејство на организам, побољшавајући рад кардиоваскуларног система.

Погледајте видео: Kivi-Sada pao sam na dno (Може 2024).

Оставите Коментар